1–V–1944, Каиро. – Потписан је споразум између пуковника Пирца као Титовог команданта ваздухопловства и у Титово име, и Royal Air Force-а у чије је име потписао споразум Air Marshal Sir Keith Park, командант савезничког ваздухопловства на Средњем Истоку. По том споразуму особље које даје Тито улази у RAF за време трајања рата. Споразум је, кажу новине, чисто војнички и заснива се на одлуци енглеске владе да пружи тоталну помоћ партизанима. Вежбе и обука вршиће се на Средњем Истоку. Текст споразума није политички, али не може се објавити јер је тајан. Могу ступити у RAF само они Југословени који су способни и слободни да то учине. Контингент југословенских авијатичара улази ефективно у RAF. Значи неће образовати засебну јединицу.
Путник је недавно известио и Енглезе и Американце да је Пирц био усташа и Павелићев шеф ваздухопловства. Приложио је његове фотографије и хрватске новине у којима су му певане славопојке.
У Лондону се данас отвара Империјална конференција. Дневни ред: унутрашња и спољашња политика. Не очекујем ништа за нас. После Черчила ту је најстарији Smutt (или Smuth, нечитко), а он је сав за Черчилову политику.
AFI из Москве јавља да је на једној конференцији за штампу објављен текст чешко–совјетског споразума којим се одређује положај совјетских трупа на чехословачкој територији. Док се Чешка буде сматрала операцијском зоном, дотле ће совјетска војна власт имати врховну команду под коју ће потпадати и грађанске власти.
Алтмајер сматра да су се Чеси потпуно потчинили Совјетима. Каже да се и по овоме види да је Черчилова политика, политика краха.
Био ми Иванишевић. Дошло ме га жао. Уобразио да су сви против њега и да га гоне. Нико му никакав специјалан задатак не да итд. Рекао ми да одлази Б. Мирковићу и да је његова заслуга што је Мирковића спречио да пређе Титу. Хтео је и Мирковић и његов брат и цела група Мирковићевих ваздухопловаца да натакне црвену звезду. Прича ми да су Енглези тражили од Мирковића политички реферат са предлогом за излаз из наше ситуације и Мирковић га је радио заједно са својим братом, са Чубриловићем и Константиновићем. Мени је Иванишевић дао на читање свој реферат, јер и он се упустио у расправу истог проблема. Сачувај Боже! Зато што је русофил хтео би главачке да се стави на расположење Стаљину и да га "придобије" за нас; зато што жели прекид грађанског рата, хоће да се уведу титовци у Владу... И он то пише и хоће да поднесе Енглезима. Они траже од наших људи да припомогну нашем подривању и они то чине. Иванишевић хоће да га помогнем. После овога требало би га казнити, најурити. То бих и учинио кад не бих знао да је он неодговоран. У једном тренутку сажалих се, али кад га видех да пушта сузе – а говорио ми је некада да се од Бирчанина научио да глуми – мени се смучи.
Фотић телеграфише да је Шубашић зват у Лондон на консултовање и да је отишао.
Из Лондона дошао Џонсон, секретар енглеске амбасаде, који се пре 7 дана оженио Наташом Багратион, Пурићевом секретарицом и донео пантљике за одликовања и неке фотографије уз Пурићев и Вучковићев поздрав. Али, ништа ми не каже. Баш ништа. Одговара са: "Не знам".