 |
|
Младен Жујовић,
Париз, 1960.
|
|
|
Притисак југословенских власти на Француску владу за изручење Младена Жујовића био је тако велики, да су му француске власти обезбедиле визу за САД и осигурале да са својим неважећим пасошем Краљевине Југославије стигне у Њујорк 16. септембра 1946.
Као члан Српског националног савета у САД држао је предавања и објављивао чланке о генералу Михаиловићу и његовом покрету, о политичким и економским приликама у комунистичкој Југославији и учествовао у организовању хуманитарне помоћи југословенским избеглицама.
Децембра 1950. вратио се у Париз где је настојао да помаже избеглим Србима код француских административних власти и социјалних установа. Старао се и о расподели помоћи СНО нашим потребитим избеглицама. Посебну бригу водио је о 53 студента који су као стипендисти СНО студирали у Европи.
Од 1950. до смрти 1969. радио је у Институту за примењену економију у Паризу, прво као библиотекар а потом као истраживач.
Осим одликовања стечених за заслуге у I светском рату, одликован је и француском Легијом части 1936. у знак признања за рад у Друштву пријатеља Француске.
До смрти није прихватио страно држављанство, па је умро без држављанства са тзв. “Нанзеновим пасошем”.
|
