страна 3/5

Дневник из II светског рата (одломци)


Бригадир Чарлс Армстронг, шеф Британске мисије од 27. септембра 1943 до 31. маја 1944.

 

 

Дража са савезничким официрима.

  

Недеља, 4–VI–1944. – Матекало пуштен из "Patriotic School" и враћен у логор Токумбат (несигурно читање). Студе још задржан. Интервенишемо, али узалуд. Од Матекала добих две речи, моли да га извучемо и да се за Студа заузмемо. Каже саслушаван углавном о Бирчаниновом раду, а о "г. Аћимовићу" (псеудоним Мл. Ј. Ж.) изражавали се са уважењем.
Послах Дражи две депеше. Сугеришем да се не истрчава. Ако би Дража сад образовао владу, у образложењу би морао напасти Черчилов говор; ако сачека да му Шубашић да повода, то може избећи осувши се на Шубашића. Не треба ништа учинити што би се могло схватити као да себе унапред искључује.
Од 1/VI депеша од Чиче. Јавља да је са Армстронгом и енглеском мисијом одлетео и Ж. Топаловић са г–ђом, а да су Баћовић и Лукачевић стигли, само их Дража још није видео. Додаје да су Баћовића и Лукачевића у Барију претресли и одузели им злато, доларе и пошту.
Доживећемо и гора понижења. Топаловић је ваљаде сада на саслушавању; затворен овде или у Барију. Обавестих Фотића.
Несрећни ми Срби! Хрвати су 1939. искористили наш тежак положај, па га опет искористили 1941. и сад 1944. опет га искоришћују. Хрват у Загребу на челу државе коју подржава непријатељ, Хрват у шуми кога подржавају Савезници и сад Хрват на положају председника – диктатора, кога опет подупиру Савезници, а Хрватска у рату против нас! Морал! Правда!
Сад је Шубашић одредио Хрвата, масона и партизана Мата Вучетића за шефа прес–бироа у Лондону и већ долазе депеше са Вучетићевим потписом. Биће још србождера који ће доћи на положаје. О том Вучетићу имам доказа да је био проаксист и као такав помагао Цинцар–Марковићеву политику.
По подне телеграм од Шубашића. Одређује Грују Грчића, начелника Министарства финансија да од министра Сорга прими архиву и од сада води администрацију тог министарства, Министарства пошта, саобраћаја. Косијера меће на чело Министарства социјалне политике, а саветника Министарства спољних послова, Влад. Соколовића на чело Министарства унутрашњих дела. У ствари Шубашић задржава све ресоре, а ставља комесаре на чело појединих министарстава. Диктатура слична Мусолинијевој, по наговору и под покровитељством демократија Великих. Интересантна ствар да Тупањанин, који је тако жучно нападао принцип чиновничке владе као антидемократску и реакционарну комбинацију, сада се већ – пред Митровићем – изјашњава као велики Шубашићевац. Пробио ми био главу својим антихрватством и просрбизмом, а сад... Кажу ми да је поново у милости енглеских сервиса, као и Коста Крајшумовић – што много што шта објашњава.
Шубашић дао изјаву да ће консултовати Тита, по могућности лично, и "представнике" ђенерала Драже Михаиловића. Верује у успех. Главну пажњу у изјави посвећује партизанима, док о Дражи само узгред говори као да му он није брига. Благо нама. Држим убрзавају се ствари и биће несреће. Морамо сачувати нерве.
Ручах и особито пријатно проведох скоро цело по подне са г–ђом и г. Николом Савићем. Доста добро изгледа. Причао ми своје муке. На Вису га саслушавао, пошто га претходно ухапсио, партизански командант позадине Дино Карли, поглавито због г. Савићевих веза са мном. Није му било тешко показати да политички нисмо сарађивали. На мене се тешко осуо г. Дино; рекао да ме држи на Хвару и да ћу искусити оно што заслужујем, јер сам долијао. Рекао му да зна и мене и мог Милана, али да сам ја "опасан" итд. Доцније је исти Карли разговарао са Савићем о многим стварима. Рекао му за Краља – "јадно дете", јер је сва обавештења о Краљу као о добром дечку добијао редовно у Београду од Краљевог професора, свог иначе пријатеља и политичког једномишљеника, али г. Савић му је заборавио име и ја се питам ко би то могао бити. Исти Карли студирао је у Београду и бавио се економско–финансијским студијама које, вели, као Хрват у великосрпском Београду није могао лако да пласира.
...

    
страна 3/5


На овом сајту наћи ћете чињенице и документа о потпуковнику др Младену Ј. Жујовићу (1895-1969), једном од организатора Равногорског покрета (1941) и делегату (политичком и војном) генерала Михаиловића у Каиру (1943-1944) и Паризу (1944-1946).