Субота, 21–X–1944. – Стаљин својом наредбом објавио да су трупе ђенерала Толбухина у садејству са НОВ-ом маршала Тита окончале посао чишћења Београда и тако "ослободиле" престоницу Југославије.
Један кошмар престао, други, страшнији, настао.
Издат је коминике о резултатима Московске конференције. Велика Британија и СССР сагласиле су се да тешке прилике у Југославији заједничким напорима треба решити на тај начин што ће се тражити споразумне солуције између владе у Лондону и маршала Тита. Дакле, Шубашић има да се ојача а Тито и даље потпомаже.
Још се може наћи неки Србин да уђе у Шубашићеву владу!
Из батаљона пријавило се десетак официра и подофицира за НОВ. Међу њима поручник Живковић из Паштровића и још један Паштровић, такође Живковић – који су се око мене савијали за све ово време!
О Бугарској шта је решено, не објављује се. Сматра се само да бугарска војска која оперише у Србији сада наступа као савезничка ослободилачка војска и да према томе она не мора да евакуише нашу територију као што су то били тражили Енглези.
Бугарска делегација за примирје стигла је у Москву уочи дана Черчилова одласка.
О Румунији није било ништа досад објављено.
Миколајчик се вратио у Лондон. Пољски комитет народног ослобођења тражио, као услов да би ступио у преговоре, да Миколајчик претходно јавно осуди терористичку акцију пољске емигрантске владе, а такође и своју личну досадашњу "терористичку" акцију!
Американци, са снагом од 250.000 људи успели да се искрцају на средњем острву Филипинског архипелага и да направе широк мостобран.
Ако су Руси уступили Англосаксонцима нешто на Далеком Истоку, онда је то било на рачун концесија у Европи.
Шта да радимо! Од бриге, узбуђења, несреће, сви смо као бесловесни.
Ништа немам из земље. Где је и с ким је Дража, шта је са одредима из Србије, да ли се све растурило и пропало, или се повукло у шуме, пришло Русима... Шта ли је са нашима, са Београдом, имам ли још кога живог...
Морам наћи начина да Чичи коју реч пошаљем, да се Фотићу јавим, да овде размрдам људе, да се копрцамо докле нас још има. Тито, Шубашић!!!

Недеља, 22–X–1944. – Синоћ је Краљ говорио на лондонском радију. Захвалио се Црвеној војсци која је "ослободила" престоницу и похвалио је "војску под командом маршала Тита". – Добра Лазаревић, као председник београдске општине из 1941, упутио је телеграфску честитку Титу. Гролови људи лежу на руду. Из кукавичлука. Газда Добра који је имао годишњи обрт од 30 милиона не понаша се овако из убеђења.
Жупанчић мисли да ће се влада проширити, ваљаде људима Лазаревићева и Чубриловићева карактера. Рече ми да је партизански мајор Мате Јакшић дошао из Италије и донео за њега (Жупанчића) нека наређења од Шубашића. Могу мислити шта садрже. Дошао је и Мартиновић, нови посланик а и нека партизанска мисија која треба да реши питање "краљевске" војске и избегличких логора. Кажу да до 1. новембра све што има упорних официра, чиновника и војника на националној линији мора бити упућено у логоре.
Тако ми свеједно кад само помислим шта свет у Србији преживљује. Ракић је чуо од неких Американаца и Енглеза да је код нас у земљи настао страховит покољ. Због тога је одложен долазак једне америчке мисије.
Израдих концепт једне преставке за Савезнике коју би требало ови наши ђенерали да поднесу. Нико да енергично устане. Једини би Петар Живковић хтео и био за то способан, али он ми каже: "Шта ћеш кад ме 6. јануар бије у главу".
Написах Ларабију писмо. Али ни то не знам да ли вреди. Рузвелта сада занима изборна борба.